Важне вести
Почетна / Културно наслеђе

Културно наслеђе

Културну баштину Општине Бољевац могуће је разврстати у неколико сегмената:
– археолошка налазишта,
– сакрални објекти (цркве и манастири),
– дела са споменичким и уметничким својствима
– дела сликарства, вајарства и примењене уметности,
– споменици народног градитељства,
– знаменита места.
– установе културе – културно образовни центар, библиотека, позориште, биоскоп, домови културе, фолклорне групе су основ организовања културног живота у општини.

 Заштићена непокретна културна добра на територији општине Бољевац:


Манастир Крепичевац налази се 4 км северно од села Јабланице у клисури Радованске реке.Крепичевац је посвећен Успењу Пресвете Богородице, у народу познатије као Велика Госпојина, те је светковина 28.августа, на великом платоу испред цркве окупе се мештани и гости. Манастир је грађен почетком 15. века према академику Ђурђу Бошковићу. Фреске су изузетне уметничке вредности. Крепичевац је мала тролисна грађевина, без кубета. Грађен је под утицајем моравске школе. Живописан је, али су само мање површине сачуване. Најбоље су сачувани делови фресака у припрати који представљају ктиторску композицију – Георгије, син војводе Радула (са моделом цркве у руци) и његова жена Зора и син Манојло. Крепичевац има зидани иконостас са неколико сачуваних икона – Христа, Богородице, Св. Јована, Благовести. Био је место живота женског монашког реда. На узвишењу изнад храма је мање манастирско гробље.


Манастир Лапушња је полусрушени споменик културе. Налази се уз само брдо Вучја Глава, 4 км западно од села Лукова, поред магистралног пута Параћин-Зајечар, и посвећен је Преносу моштију Светог Николе, у народу познатијем као „летњи“ Свети Никола и слави се 22.маја, када је и први годишњи вашар у Бољевцу. Црква Светог Николе је споменик културе прве категорије. Храм је подигао 1501. године војвода Радул, а живописао кнез Благоје и његова жена Мара 1510. године. Лапушња има тролисну основу са високим кубетом, које доминира над читавом грађевином. Од живописа делимично је сачувана ктиторска композиција но којој су војвода Радул и кнез Богоје који држе модел цркве. На брду изнад храма су два јака извора пијаће воде, која се Лапушањским потоком уливају у Црни Тимок.

– Црква лозица се налази у подножју Ртња, 3 км од Кривог Вира, лево од пута Параћин-Зајечар. Посвећена је Светом Архангелу Гаврилу који се слави 26.јула, када је и други по реду годишњи вашар у Бољевцу. Не зна се тачно кад је саграђена, али се помиње у турском попису 1455 године. По једној причи је саградио војвода Радул, а по другој неки хајдук. Обнaвљaна је 1680. и 1850. године, испод фресака се, по процени стручњака, налазе још старије фреске. Црква је моравског типа, тролисна грађевина са осмостраним кубетом, зидана каменом, па малтерисана. На брду изнад цркве постоји јак извор хладне воде.

– Црква Св. Илије у Бољевцу подигнута је 1861. године, а осликана 1863. године. Једнобродна је грађевина са припратом на западној страни и олтарском апсидом на источној страни. Црквене зидове и иконостас осликали су отац и син, Милија и Никола Марковић. Трошкове изградње цркве сносили су, поред града Бољевца, и седам села: Илино, Добрујевац, Мирово, Добро Поље, Оснић, Валакоње и Мали Извор. Градска слава је 2.августа.

– Стари камени споменик Васкрс Свете Тројице у Сумраковцу у облику је великог каменог крста, настао је 1830. године и обележава велику епидемију куге која је погодила мештане овог села.

– Зграда Музеја „Тимочке буне“, односно зграда некадашњег затвора, саграђена је 1861. године.

Зграда је адаптирана 1980/81. године, али због поџемних вода угрожени су и зграда и музејска поставка.

– Зграда старе општине у Кривом Виру, подигнута је око 1840. године према пројекту Министарства грађевина и представља приземну зграду, грађену од ломљеног камена и облутака, покривену ћерамидом. У овој згради су вршене припреме за Тимочку буну 1883.

– Османбегова или Хајдук-Вељкова чесма у селу Подгорац, подигнута је крајем 18. века по пројектима турских мајстора.

– Основне школе у Лукову и Јабланици, представљају једине две очуване старе школе, грађене на прелазу из 19. у 20. век.

Археолошка налазишта
Праисторија
– Сумраковац – бакарна секира из доба неолита,
– Оснић – бакарни чекић крстастог облика, крај винчанско-плочничке фазе,
– Атар села Савинац – две крстасте бакарне секире, крај винчанско-плочничке фазе,
– Локалитет Баре – Пронађена је 1973. године богата остава са 49 бронзаних и гвоздених предмета (наочарасте копче – фибуле, наруквице, торквес огрлице, делови коњске опреме и секире са крилцима) у атару села Рујишта. Остава је из периода Халштата (1250-750 г. п.н.е.)
– Локалитет Стрмљана, код Подгорца – посуда од печене земље из раног бронзаног доба, двопетљаста бронзана фибула из периода Халштата (750-400 г. п.н.е.)
– Атар Савинца, крај Ђаволског потока – стара рударска окна, гомиле шљеке и бројне алатке од бакра.

Антички период
– Трагови рударења за које се претпоставља да припадају римском периоду: у атару села Лукова, у области око Злота, Подгорца и Боговине, у реону Савинца и Оснића, и на правцу Врбовац (Марков камен) – Бачевица – Ласово.
– Остаци римских утврђења – кастела: Градиште на брду Лазина, североисточно од Кривог Вира; градиште на Црвеном камену, непосредно изнад Лукова; Латински град или Велико Градиште, северно од Јабланице (ово је највеће утврђење, чији се остаци бедема пружају од подножја до врха и на чијем се платоу разликују рушевине куле, а у северозападном делу подножја виде се остаци доњег града; градиште на десној обали реке Мировштице, код села Мирова; градиште на истоименом брду између Илина и Рујишта; градиште на Јежевици, источно од села Добрујевца; градиште на брду Тивла Рош, код села Савинца. Сва градишта осим Латинског града су скоро заравњена и обрасла шикаром. Развалине се тешко препознају јер нису вршена археолошка ископавања.
– Локалитет Селиште, код Сумраковца, насеље је из Римског периода.

Народно градитељство
– Воденица из прве половине 19. века,
– Механа у Лукову, подигнута 1835. године,
– Механа Хајдук Вељко у Лукову, подигнута 1855. године.

Манифестације
Етно-фестивал „Црноречје у песми и игри“ приказује традиционалну културну баштину сваке године другог викенда у јуну. У фолклорним играма, песмама и свиркама преплићу се етно-културни слојеви различитог порекла и старине. На фестивалу се приказују и обичаји који потичу од ритуализованог и раскошно симболизоване магије. Порекло им је у остацима словенске митологије, али и у митовима старе цивилизације. Обичаји, наравно немају више магијско-обредни карактер, већ чине реминесценцију протеклих времена. „Црноречје у песми и игри“, осим очувања традиције, представља и место сусрета, разговора и одмеравања лепоте певања, играња и свирке најталентованијег појединца и група. При том се настоји да се очува висока естетска вредност народне уметности и њен аутентични карактер. Посебни део фестивала је Предтакмичење трубача за Сабор у Гучи. „Ово је за нас веома важно искуство. Осим у фолклорном богатству, уживали смо и у импресивном и интензивном звуку трубача“, рекао је, приликом посете Црноречју,Лудолф Пич, професор етномузикологије на Музичкој академији у Бечу. Црноречје садржи и програм уметничке етно-музике, изложбе производа старих заната и продајну изложбу здраве хране. Фестивал је отворен и за иностране ансамбле и појединце који се баве традиционалном културом и уметношћу. У оквиру Црноречја, уведен је програм „Предтакмичење фрулаша Источне Србије“ за Републички сабор „Ој Мораво“ у Прислоници.

Дани “Црноречја” су прилика да Бољевац промовише туристичку понуду и представи све привредне субјекте општине.