Туризам

Кад са ауто-пута Београд – Ниш код Параћина скренете према истоку и пређете Честобродицу – капију Источне Србије, спуштајући се у долину Црног Тимока, улазите у Општину Бољевац. Општина се простире на 823 км2 у 22 насеља. На овом простору живи око 15000 становника. Најзанчајнији природни ресурси Општине Бољевац су: здрава животна средина, погодна клима, рељеф са клисурама, кањонима, пећинама, чисте реке и многобројна врела.Планина Ртањ: Монументало, а мирно издиже се из Црноречке долине и завршава правилном пирамидом на висини од 1566 м. Легенда каже да је на његовом месту био двор неког чаробњака препун злата. У пожару двор је изгорео. Злато се топило и сливало низ зидине стврајући пирамиду. Љубитељи природе, авантуристи и планинари не пропуштају прилику да изађу на врх Ртња, са кога се кад је ведро време виде Дунав, Авала, Копаоник, Стара планина, Видин са делом Бугарске. Зато се каже да је успон на врх Ртња, излазак на кров Србије.
На југоисточној страни планине Ртањ расте ртањски чај, надалеко чувен по својој лековитости, изузетној ароми и укусу.
Због своје лепоте, нетакнуте природе и ретких биљних врста, Ртањ је заштићен од стране Завода за заштиту природе.Велика Брезовица: На шумовитим падинама Јужног Кучаја, на надморској висини од 900 м, простире се Велика Брезовица. У предивном амбијенту, смештен је Ловачки дом са 16 лежајева изузетног конфора. Објектом газдују „Србијашуме“. На територији Општине Бољевац простиру се 3 ловишта поверена „Тимочким шумама“. Укупна ловна површина је 85000 хектара. Главне гајене врсте дивљачи су: срна, европски јелен, дивља свиња. Ова ловишта су добро опремљена ловно-техничким објектима (високе чеке, хранилишта, појилишта).

Боговинска пећина је заштићено природно добро III категорије. Својом дужином од прко 6000 метара, дуго је била најдужа пећина у Србији.
Налази се на територији Општине Бољевац, на источном ободу Јужног Кучаја, атар села Боговина. Од Бољевца је удаљена 12 км, од Параћина 62 км, а од Београда 220 км.
Боговинска пећина је једна од најлепших пећина у Србији и један је од туристичких драгуља Општине Бољевац.
У 2008. години кренуло се са уређењем Боговинске пећине за посетиоце. Уређено је 540 метара стазе која је уздигнута од речног корита и омогућава несметан приступ до најлепших дворана пећине.

У уређеном делу пећине издвајају се:

1. Концертна дворана – где је северни зид дворане обложен монументалним украсима, са кубетом и саливима боја. Делује свечано и импозантно, а због акустичности добила је назив Концертна дворана. Пружа услове за организовање музичких и литералних садржаја.
Common symptoms of this type is similar to find to find out more canada super viagra acute. It is a neurological turmoil generic super cialis distinguished by the prominent intracranial strain. Visiting India for your medical tourism trip would not only offer lucrative discount but also make buying convenient for viagra uk cheap the users. When you levitra no prescription are under stress, you run the risk of getting heart attack and stroke. 2. Рударска дворана – налази се на тераси са десне стране речног канала. Посвећена боговинским рударима
3. Дворана киклопа – располаже обиљем накита претежно сталагмитске скупине. Централно место заузимају Киклопи по којима је дворана и добила име. Лево од Киклопа истиче се пећински стуб, раскошан, светлуцав и накинђурен, који је добио назив Влашка млада, а између Киклопа и Влашке младе једн ниски сталагмит који личи на мајку са дететом у наручју.
4. Хајдучка дворана – добила је назив по сталагмиту румене боје, високом 10 м који симболизује Хадук Вељка. Близу Вељка, из таме изронила је његова верна и храбра сапутница – чучук Стана.
У уређеном делу постоји још десетак дворана пребогатих пећинским накитом. Посебно се истичу: Кристални светлуцави слапови, Чегар, Невеста, Палисада и др.

Водени потенцијали: Водени потенцијали представљају важан туристички ресурс Општине Бољевац. Најзаначајнији водоток је Црни Тимок (Црна Река), са притокама Радованска река, Мировштица, Арнаута. Општина је богата и многобројним врелима: врело Црног Тимока у Кривом Виру (Пећура), врело Лозица и Бук, Луковско врело, врело Радованске реке, врело Грозничевац, врело Мировштица.

Пећура – у селу Криви Вир је комплекс изворишта Црног Тимока: Састоји се од главног извора и другог, знатно слабијег извора. У комплексу Пећура постоје 3 пећине и један термални извор чија је температура воде 21-22 степена.

Такође, у непосредној близини Пећуре уздиже се огромна стена, која је нагнута и стиче се утисак да ће се сваког тренутка откинути и пасти. За ову стену везани су многи младалачки доживљаји, али и две трагичне љубавне приче. Ове приче су везане за истините догађаје са почетка прошлог века.

Најзначајнија притока Црног Тимока је Радованска река. Десет километара бистре планинске воде идеално је место за пецање. Трофејни примерци пастрмке, рибњаци, старе воденице, прелепа природа. Изворишта има толико да би њихово набрајање потрајало. У селу Илино постоји, усред села, из стене, јак извор хладне пијаће воде. Вода је каналима и цевима разведена по целом селу које има све одлике етно насеља сачуване архитектуре.

У самом селу Илино налази се Илинско врело – јак извор хладне пијаће воде која извире из стене.